Dragi čitaoče!

Mislio sam se gde da smestim na ovom sajtu tekst o opcijama koje imamo na raspolaganju u životu, po pitanju zarađivanja za život.. Nisam hteo u kako zaraditi, tamo već ima mnogo stavki.. Inspiracija mi je nekako poseban fah.. I onda se setim, pa ja sam jedan od zvaničnih predavača u NTC školi biznisa.. Zašto ne to bilo ovde, u NTC sekciji?

Treba znati na početku, da nakon 11 godina rada sa nekoliko hiljada ljudi koje sam učio kako da zarade pare kroz mrežni marketing i ličnu prodaju smatram ovu temu najvažnijom za početak. Ako ovo dobro proučite, budite sigurni da ćete moći donositi kvalitetnije odluke u životu po pitanju pravca u kome ćete ga živeti! Tekst je deo moje knjige koju nikako da dovedem na nivo na kome ću je objaviti. Ako Vam se svidi, pošaljite mi sugestije, možete i uticati na nju pre objavljivanja..

Četiri kvadranta

«Ko ne zna kuda ide, gde god da stigne, na pogrešnom je mestu.» Dr. Nick

udimo iskreni prema sebi: u životu imamo Bogom danu mogućnost izbora da budemo Zaposleni, Samozaposleni, Biznismeni ili Investitori. Robert Kiosaki je napravio sjajnu vizuelnu predstavu u ravni, podeljenoj na četiri kvadranta, čime pokazuje potpunu pokrivenost svih mogućnosti sa ovim izborima.

Kombinacije su moguće, ali to još uvek pokazuje da su sve opcije pred našim očima. Proučimo pojedinosti svake od mogućnosti, razmislimo gde bismo želeli da budemo.

Zaposleni ljudi imaju fiksno radno vreme (ako su srećnici, pa nije i duže od četrdeset sati nedeljno). Ustaju kad moraju. Na poslu im neko drugi određuje šta će da rade i koliko će da zarade. Često im se ne mora svideti ni pretpostavljeni, ni kolege sa kojima radi. Na godišnji odmor mogu ići ograničeni broj dana i to samo tada kada firma i posao mogu da pretrpe njihov izostanak. Mogućnosti napredovanja ograničene. Plata ograničena tržištem rada. Znam mnoge ljude koji su time "zadovoljni". Nalaze se u zoni komfora. Ne razumem ih, kao što ni oni ne razumeju mene. Ne razumeju da postoji razlika kada oni ustanu svakog dana u 5 ili 6 sati ujutro, zato što moraju i mog ustajanja u 5 ili 6 ujutro, jer sam recimo ja sam odabrao u datom trenutku da želim da razvijam novu granu mreže u Rumuniji i da želim da se istog dana vratim kući.

Zaposleni rade po formuli 40 x 40 = 40. Viša matematika. 40 godina rade 40 sati nedeljno da bi na kraju dobili 40% od onoga što im je celog života bilo malo (penzija).

Samozaposleni su uglavnom "srećniji" ljudi. Zarada je obično veća nego što je imaju zaposleni. Oni imaju zanimanje sa kojim mogu privatno da rade (električari, vodoinstalateri, mehaničari, zubari, advokati, itd.). Oni prodaju svoje vreme za novac. Kada rade imaju zaradu, kada ne rade nemaju. Na godišnji odmor idu kad hoće, ali im posao zbog toga često trpi. Čovek koga boli zub, a zubar mu je na moru, neće čekati da se on vrati. Otići će do drugoga i možda će kod njega i nastaviti da odlazi. Obično samo najbolji među njima zarade toliko da mogu zaista mirno da odu u penziju ili da ih možemo zvati bogatim ljudima. Pošto za ovu oblast takođe treba imati preduzetničkog duha, mnogi je mešaju sa biznismenima. Kada njih prokomentarišemo, videćete razliku.

Biznismeni imaju posao, u koji su uložili kapital, naučili ili stvorili poslovni sistem, zaposlili ljude i prihvatili rizik koji svako preduzetništvo sa sobom nosi. Ovi parametri koje sam naveo su uglavnom pojedinačno ili svi zajedno razlog zašto se većina ljudi ne odlučuje za ovaj korak i pored toga što biznismeni nemaju gornjeg limita zarade i mogu da postanu finansijski nezavisni i penzionišu sami sebe znatno pre kraja svog radnog veka. Jedna od podela biznisa zanimljiva za nas.

1. Klasičan biznis
2. Franšizni biznis
3. Network marketing 

Klasičan biznis nosi 95% šansu da će PROPASTI! Da li mislite da ljudi tako lako ulože nekada i svoju životnu ušteđevinu samo zato da bi posle 3, 5 ili 10 godina bili tamo odakle su i krenuli? Ne, svi su u to ušli misleći da će se obogatiti. Propali su jer im je ponestalo ili znanja ili novca. Kakve sve izazove nosi privatno preduzetništvo možete videti, bez opasnosti da iskusite na svojoj koži, u mnogim knjigama koje se time bave. Jedna od najlepših koje sam čitao je knjiga Majkla Gerbera "Mit o preduzetništvu".

Franšizni biznis je mnogo sigurniji. Svetske statistike govore da uspevaju u preko 75% slučajeva. Kod McDonaldsa na primer, verovatnoća da ćete propasti je manja od 1%! Ali taj biznis ne možete započeti bez pola miliona evra! Dve godine će se čovek koji će voditi taj biznis obučavati u školi McDonaldsa i u prvoj godini nećete imati nikakav profit, a u drugoj godini ćete biti zadovoljni ako dobijete 25% od uloženog kapitala. Dobićete poslovni sistem, gde se tačno zna koliko minuta se peče pomfrit, kako da stavite krastavce na hamburger da ne završe u krilu potrošača, koliko sme da čeka svaki klijent na kasi, kako odabirete dobavljače, kako zapošljavate i obučavate osoblje. Sve. Ali to košta i malo ko može da plati.

Ako biste i došli na životnu prekretnicu i razmišljali se o privatnom preduzetništvu, možda biste i našli pare. Možda biste i napravili poslovni plan. Možda biste i preživeli sve izazove koje biznis donosi pred Vas. A možda i padnete na nekom izazovu, potpuno nemoćni, bez Vaše krivice. Jednostavno, nešto se desilo, promenila se situacija na tržištu i to je to. Franšiza je sigurnija, ali nemate para. Šta sad?

Ne zaboravite da imate i treću vrstu biznisa, gde Vam nije potreban veliki početni kapital, gde dobijete sistem "ključ u ruke" kao u McDonaldsu, samo treba da ga naučite. Zato su MLM sistemi najperspektivnija grana industrije, zato najbogatiji ljudi na svetu ulažu u njih. Zato je Pol Zejn Pilzer o tome napisao knjigu "Sledeći milioneri".

Ostao nam je i četvrti kvadrant, kojeg često nazivaju igralištem bogatih. Tu ne radite Vi za novac, nego novac radi za Vas! Prost primer: imate 40.000 evra, kupite stan, izdajete ga za 200 evra mesečno. Kada skupite za još jedan, kupite ga i imate dva stana i prihode od 400 evra mesečno. Skupite za još jedan, pa još jedan i pred penziju imate 10 stanova i 2000 evra mesečnih primanja. Novac je radio za Vas! Ovaj kvadrant je cilj svakog čoveka, siguran put u finansijsku nezavisnost. Samo da rešimo "mali" problem: početni kapital, 40.000 evra. Nemamo ga, a i da imamo, odakle nam?

Vraćamo se na network marketing, koji je po meni jedini izlaz iz "trke pacova". Neko kaže, zadovoljan je onim što ima. Kud svi Turci, tud i mali Mujica. Neko mora i da radi. Izgovori, izgovori, izgovori. Prava je nesreća kada čovek ne postigne ono za šta je sposoban. Kada izgubi trku sa samim sobom... I zapamtite:

Život nije generalna proba!