header silder
ok_beba.jpg

Ovo je prava stvar!

Objasniti neupućenom čoveku sistem rada MLM firme, nekome deluje jednostavno, a meni i posle 16 godina rada u toj oblasti nije. Razlog mojoj tvrdnji je činjenično stanje: previše je ljudi koji ili nisu informisani o ovoj grani industrije, ili su pogrešno i letimično informisani, ili su dosta dobro informisani, ali su se "opekli" i postali antipropaganda mrežnom marketingu. Zato ću ovde pokušati jednostavno da objasnim MLM i to na specifičnoj, po meni najgenijalnijoj vrsti mrežnog marketinga: organizovanom okupljanju potrošača i trgovaca preko mrežnog marketinga, još konkretnije, na kompaniji SCNet!


Okupljanje potrošača

Po pitanju svrhe organizovanog okupljanja potrošača, prvo treba da se složimo oko nekih osnovnih pretpostavki:

  • Svi smo mi svakoga dana kupci – kupujemo namirnice, odeću, obuću, gorivo, automobile, nameštaj, belu tehniku, kuće i tako dalje. I svi bismo mi želeli da dobijemo što više za što manje para.

  • Sve to kupujemo od trgovaca, koji imaju svoju muku: da kupe što jeftinije, prodaju što skuplje, a da se izbore sa konkurencijom. Treba da im prihodi budu veći od rashoda, da bi preživeli. Što veći promet imaju, to niže cene mogu da dobiju od njihovih dobavljača – što nas dovodi do prve ekonomske zakonitosti bitne za naš posao: što si veći kupac, to više popusta možeš da dobiješ!

  • Da bismo mi kao kupci došli da kupujemo od nekog trgovca, on treba da nam bude "usput" ili nekako treba da čujemo za njega. Reklama preko novina, radija, televizije, lična preporuka, sajmovi, reklamni panoi i slično mogu da nas povežu. Ali sve to košta!

ScNet Kartica.jpg

I sada dolazimo do genijalne ideje o okupljanju potrošača. Kada se okupimo nas recimo hiljadu, napravimo spisak sa imenima i ja odem do jedne prodavnice i predložim vlasniku da našoj grupi da 5% popusta, ako dolazimo da kupujemo kod njega, iako nam nije baš "usput". Šta će reći vlasnik, gde je njegov interes? Njegov interes je da dođemo do njega, jer u maloprodaji je velika šansa da je oko 20-30% cene zapravo trgovčeva razlika između nabavne i prodajne cene, a recimo oko 15% mu je čista dobit, ako se odbiju troškovi. Od tih 15% čiste dobiti često i pola ode na reklamu, kako bi trgovac opstao.

Rekli smo da postoji ekonomska zakonitost koja kaže da što smo veći kupci, to je veći rabat. Šta bi bilo da kod tog vlasnika dođemo sa spiskom od 10000 potencijalnih kupaca? Ili sa 100000? Verovatno bi nam dao i 10% popusta, a možda i više! Naravno, nisu sve oblasti trgovine sa podjednakim rabatima, troškovima, prometima itd. Recimo, nemoguće je dobiti velike rabate kada kupujete auto ili stan, jer su tu i marže mnogo manje nego 20-30%.

Ovakvih klubova potrošača ima puno. Postoje lokalni klubovi koje organizuju određene trgovačke kuće. Postoje nekada i klubovi potrošača koje organizuje nekoliko trgovačkih kuća, lanaca prodavnica itd. A šta kažete na genijalnu ideju na kvadrat, da se mi organizujemo i trgovce i to hiljade trgovaca, čak i desetine hiljada? Tada se mogu pokriti sve oblasti u kojima mi nešto svakoga dana kupujemo!


Mrežni marketing

E sada, kada smo prethodno proučili i postavili, treba da pređemo na definisanje mrežnog marketinga. Pođimo opet od potreba.

  • S jedne strane postoji određeni broj ljudi, koji imaju potrebu za dodatnim prihodima. Neki i za osnovnim prihodima. I svi imaju sličan problem: kako i gde zaraditi. Ako pokrenu privatni biznis, imaju rizik, pitanje je da li umeju da nešto rade što se može tako raditi, i pitanje je da li imaju kapitala za to. Postoji mnogo ljudi koji bi rado da imaju više slobodnog vremena za sebe ili za svoju porodicu, ili sport, umetnost, hobi, crkvu.

  • S druge strane, znamo dobro da u ekonomiji nije više ni tako velika mudrost nešto proizvesti, nego se to mora i prodati. Ogroman broj firmi ima potrebu da nađe način da plasira svoje proizvode. To radi na mnogo načina. Recimo, klasična trgovina – fabrika proda u veleprodaju, a veleprodaja dalje u maloprodaju. Nekada se tu ubaci i telešop, kataloška prodaja, lična prodaja i tako dalje. Jedan od načina distribucije robe, po mnogo čemu napredna i specifična je i prodaja preko mrežnog marketinga.

Hajde da objasnimo kako mrežni marketing funkcioniše, poredeći ga sa recimo pokretanjem privatne prodavnice koju svako od nas ima u komšiluku – sada ih zovemo mini marketima, a nekada su bili samo "dućani".

Recimo da mi kupimo hleb za 25 dinara, a prodamo ga za 35 dinara. To je naša marža. To ne znači da smo zaradili 10 dinara. Od toga se trebaju odbiti naši troškovi, da bi se dobila naša zarada. Zašto mi kao prodavnica dobijamo od pekare za 25 dinara, a lično kao građanin ne možemo? Zato što prodavnica kupuje više vekni hleba i prodavnica pomaže da hleb dođe od pekare do potrošača. Tako i u mrežnom marketingu, kada postanete distributer, tada kupujete od firme za 100 dinara, a recimo prodajte za 140 dinara. Nekada ćete odneti robu kada idete prijatelju u posetu, nekada kolegi s posla kada idete na posao, nekada ćete slati poštom i naplaćivati pouzećem. I gledaćete da Vam troškovi ne budu veći nego prihodi.

Kao vlasnik prodavnice, mogli biste se odlučiti da otvorite još nekoliko prodavnica i da zaposlite tamo ljude i da ih obučite kako da rade. Tada biste više hleba dnevno kupovali od pekare, pa bi vam pekara možda spustila cenu na 23 dinara po vekni. A vi biste prodavnicama zaračunavali 25 dinara po vekni i oni bi bili zadovoljni, jer ni od pekare ne bi dobili veći popust. Tako da vama ostaje 2 dinara veleprodajna zarada i od prodavnica u kojima ste vi obučavali ljude. Logično, zar ne?

Dalje bi i oni iz vaših prodavnica mogli da organizuju svoje podprodavnice i da ih obučavaju, zato da i oni dobiju 2 dinara veleprodajne razlike, a vi biste recimo sa većim prometom od pekare dobili još jedan dinar popusta po vekni hleba. Tada biste zarađivali i od "druge" dubine u vašoj mreži prodavnica.

E tako vam funkcioniše i mrežni marketing, samo što u klasičnoj trgovini retko srećemo više od dve ili tri dubine u mreži, a u mrežnom marketingu imamo često više desetina, stotina, pa čak i hiljada dubina!


... jednako je 4!

ok_devojka_kupuje.jpg

Sada nam ostaje samo da saberemo dva i dva. Pošto SCNet predstavlja organizacioni oblik okupljanja potrošača i trgovaca, postoje određeni popusti na koje imamo pravo. Prosečna četvoročlana porodica u Srbiji zarađuje oko 500 evra mesečno. I obično to i potroši i na žalost, jedva preživi. Ali dva i po miliona porodica u Srbiji potroši prilično veliku svotu novca. Prosečan popust od recimo 5% od te potrošnje je ogroman novac. Taj popust u ovoj genijalnoj ideji na kub se raspodeljuje najpravednijim postojećim sistemom raspodele: mrežnim marketingom.

U SCNet biznisu vi zapravo zarađujete kupujući. Vi zarađujete iz vaših troškova koje biste i inače pravili. Pošto ćete zaraditi više, vi ćete i trošiti više, a pošto zarađujete trošeći, zarađivaćete još više. Naravno, ne ide to u beskonačnost, zbog Zenonovog paradoksa, ali je za vas pozitivno u svakom pogledu.

Da biste pokrenuli mrežni marketing, vaš privatni biznis, ne treba vam početni kapital. Ne treba vam određena školska sprema niti struka. Nije bitno kog ste pola, nacionalnosti, veroispovesti, materijalnog stanja, niti starosti.

Bitno je da imate potrebu za dodatnim prihodima ili više slobodnog vremena ili više postignuća u životu. Bitno je da imate volju i želju da učite sebe da budete bolja i efikasnija ličnost i tome učite i druge.

Bitno je da budete pobednik, a ne večiti skeptik i gubitnik.

Dobro došli u SCnet® Partners DOO!

working Вчитување, Ве молиме почекајте